Javio nam se i Robert Prosinečki. Nije nam trebao uvod...
- S Ćirom je otišao i jedan dio mog života. Godinama smo radili skupa, družili se. Nakon završetka karijera, a posebno zadnjih godina, ispijali smo kavice po gradu. Ovakve stvari uvijek te šokiraju. Doduše, imam dojam da nas je pripremio na taj šok jer je stalno pričao o svojoj smrti i odlasku. Tako da smo svi to očekivali. Bio je to čovjek s puno duha od kojega smo naučili jako puno. Trener svih trenera uz kojega smo godinama stasavali, čovjek koji je napravio povijesne dosege za hrvatski nogomet, najprije s Dinamom, pa s reprezentacijom..
Ima li možda još neka stvar po kojoj ćete ga pamtiti?
- Ma, nema. Ćiro je bio poseban cijeli. Nema se tu što ponavljati. Nas dvojica imali smo specifičan odnos, svi to znaju...
Taj vaš odnos postao je mit...
- Tako je. Svi me zovu, teško mi je pričati o tome. Kada sam bio klinac, bio sam ljutit na njega, kasnije smo bili prijatelji. Nakon svega opet me trenirao. Emocije su snažne, valjda smo i to prenošenje emocija naučili od njega. Često smo se viđali u centru grada. Otišla je legenda koja će nedostajati svima, medijima posebno. Medije je posebno volio, od toga je živio. Ima jako puno ljudi kojima je Ćiro bio drag, on je bio specifičan u svemu.
Teško će se takav više roditi na ovim prostorima?
- Ne znam hoće li ili neće. Sigurno, vrlo teško. Jer, bio je on, ne samo trener, već osoba koja je davala sve za nogomet, ali i izvan njega. Bio je zanimljiv, duhovit. Imao je sve u jednom i svi su bili zaljubljeni u njega. I kada su mu skandirali 'Ćiro, pederu', svi su ga voljeli. On je to znao sam ponavljati. Teško nam je svima, posebice nama s kojima je bio blizak. U zadnje vrijeme, nažalost, nije ni mogao prošetati gradom. Stalno je govorio da je blizu i da neće dočekati taj rođendan. Nažalost, nije ga dočekao - kazao je Prosinečki.