U Toronto sam se iz Zagreba vratio u zadnji tren, pred gotovo potpuno zatvaranje zračnog prometa. Avion iz Pariza bio je pretrpan i, kad sam stigao, 15 dana nisam izlazio iz kuće. Toronto je bio epicentar SARS-a i ljudi su ovdje jako oprezni. Osim toga, ovdje je i hladnije pa je pogodnije za širenje virusa. U gradu nema okupljanja, parkovi su zatvoreni, u škole se ne ide već neko vrijeme. Sve je zatvoreno.
Puno je ljudi završilo na burzi, postoji nešto čemu se može radovati: Kanada ima jako dobro organiziranu zdravstvenu zaštitu za svakoga. Srećom da postoji internet. Čim se probudim, počnem komunicirati s prijateljima. Gledam filmove, slušam glazbu, pišem... Nije toliko loša izolacija, brinem se više jer je sve stalo.
Bio sam malo dulje u Zagrebu i baš sam se bio zaželio posla, a sad je sve stalo i moram biti u kući. Na žalost, dok sam bio u Zagrebu, već se pojavila korona pa sam i tamo bio doma umjesto da se pozdravim s ljudima. I svi koncerti na koje sam planirao ići bili su odgođeni. Jako mi nedostaje društvena interakcija. Kad sam se vratio u Kanadu, htio sam se družiti, ali morao sam u izolaciju.
Kako sam došao iz Europe, nitko me nije želio ni pogledati dok ne prođe 15 dana. E, danas je konačno taj 15. dan. Najviše mi smeta nesigurnost, različiti znanstvenici govore različite stvari. Vrijeme jako sporo prolazi. Mislim da će ljudi postajati sve oprezniji. A hoće li nas ovo kao vrstu promijeniti? Mislim da je još rano o tome govoriti. Ali jedno je bitno: sada svi vide koliko je važno zdravstveno osiguranje za svakoga. Medicinske sestre naši su vojnici.
U Americi nemaju ovakav zdravstveni sustav kao mi i oni su u velikoj nevolji. Novi svijet? Može biti. Mi smo u globalnom svijetu, a vidi se da sve može stati, cijela ekonomija, i to odjednom. Jako me zanima kakvo će biti stanje za mjesec dana. Roditelji su kod kuće s djecom, škole nema, ljudi su u strahu. Ovako nešto svijet nije vidio. Možda se upravo sada stvara neki novi svijet.