Veza između ishrane i raspoloženja dobro je poznata, ali se o tome uvek može još nešto naučiti.
Nova studija objavljena u „Journal of Personalized Medicine“ otkrila je nekoliko specifičnih navika u ishrani koje mogu da imaju značajan uticaj na mentalno zdravlje.
Prehrambene navike koje negativno utiču na mentalno zdravlje
Studija je zaključila da, u poređenju sa starijim muškarcima, starije žene češće imaju jaču vezu između mentalnog zdravlja i ishrane.
Četiri faktora na koja bi trebalo obratiti pažnju:
„Brza hrana, preskakanje doručka, kofein i hrana sa visokim glikemijskim indeksom sve one su povezane sa mentalnim poremećajima kod zrelih žena“, objašnjava autorka studije Lina Begdah.
Rasprava o tome da li da se doručkuje ili ne je dobro poznata, ali su autorku studije izenadila ostala tri faktora.
Anksioznost je uobičajena nuspojava konzumiranja previše kofeina, hrana sa visokim glikemijskim indeksom vjerovatno će izazvati skokove šećera u krvi, ali i padove, koji moda gu utiču na raspoloženje, a brza hrana nije baš poznata kao odlično gorivo za telo, pa zašto bi bilo za psihu, piše Mind Body Green.
Dok su mnoga prethodna istraživanja razmatrala vezu između ishrane i mentalnog zdravlja, ovom studijom se Begdah nadala da će uočiti da li prilagođavanje faktora ishrane i načina života može da pomogne u poboljšanju mentalnog zdravlja.
„Zanimljivo je da smo otkrili da je za nezdrave obrasce ishrane nivo mentalnog poremećaja bio veći kod žena nego kod muškaraca“, kaže ona.
To znači da bi žene, posebno, mogle dva puta da razmisle o tome kako se ove navike pojavljuju u njihovim rutinama.
Šta može to da promjeni?
„Dodatne informacije koje smo dobili iz ove studije su da je vježbanje značajno smanjilo negativnu povezanost“, kaže autorka studije.
To se posebno odnosi na negativan uticaj brze hrane i hrane sa visokim glikemijskim indeksom. Određena hrana, poput voća i tamnozelenog lisnatog povrća, takođe je imala pozitivan efekat na mentalno zdravlje.
Na osnovu ovog istraživanja, izvještaj zaključuje da svakodnevne intervencije poput bolje ishrane i vježbanja mogu da budu prva linija odbrane kada je u pitanju mentalno zdravlje.
Podaci iz studije, i drugi slični njima, mogu da se koriste za pomoć zdravstvenim radnicima da detaljnije prilagode svoje preporuke pacijentima.