U Šaulovo i Davidovo vrijeme bila su dvojica velikih vojskovođa: Abner i Joab. Abner je bio na čelu Šaulove, a Joab Davidove vojske. Abner je bio sin Šaulova strica Nera. Djed im je bio Abiel. Šaul je imao tri tisuće vojnika u početku (1 Sam 13,2). Nakon Šaulove i Jonatanove smrti vojskovođa Abner postavio je Šaulova četrdesetogodišnjeg sina Išbaala u Mahanajimu za izraelskog kralja i kralja nad Gileadom, Ašeranima, Jizreelom, Efrajimom i Benjaminom (2 Sam 2).
Kralja Davida, koji je imao sjedište u Hebronu, priznalo je samo Judino pleme. Davidov vojskovođa je bio Joab. Joab je bio Servijin sin. Braća su mu bila Abišaj i Asahel. David je imao povjerenje u Joaba u važnima zadacima (Usp. 2 Sam 10, 7-14; 11, 1; 12, 26). Joab je bio i u službi Salomona (Usp. 1 Kr 11,15-16).
Mržnja između Abnera i Joaba nastala je u ratu kod Gibeona. Joabova vojska pobjeđivala je Abnerovu. Abner je bježao iz bitke. To je primijetio Asahel i pošao za njim. Abner je molio Asahela da odustane od potjere jer ga nije želio ubiti. Međutim, Asahel nije odustao. Abner ga ubije kopljem. Joab i Abišaj nastaviše potjeru za Abnerom i njegovom vojskom. Abner je uspio skupiti dio raspršene vojske. S jednog brežuljka je povikao Joabu: "Zar će nas dovijeka proždirati mač? Ne znaš li da će to svršiti nesrećom? Kad ćeš napokon kazati svojim ljudima da se okane gonjenja svoje braće?" A Joab odgovori: "Tako mi živoga Gospodina, da ti nisi progovorio, tek bi se sutra ujutro ovi ljudi okanili gonjenja svoje braće" (2 Sam 2,26-27). U međusobnim sukobima Davidova vojska je pobjeđivala. Abner je uvidio kako gubi. Došao je u sukob s kraljem Išbaalom. Zatim je počeo nagovarati Izraelce i ostale da prihvate Davida za kralja. Sam Abner došao je na pregovore s Davidom u Hebron. Kad je Joab to čuo, naljutio se na Davida što ga je otpustio u miru. Poslao je ljude da pozovu Abnera da se vrati u Hebron. On se vratio ne očekujući da će biti ubijen. Joab ga je odveo na stranu i usmrtio. Osvetio mu se zbog smrti Asahalove. Kad je kralj David čuo za Abnerovo ubojstvo, ostao je razočaran. Naredio je vojsci i Joabu da oplakuju Abnera (Usp. 2 Sam 3). Nakon što su pokopali Abnera u Hebronu, "udari i kralj glasno u plač na grobu Abnerovu, a plakao je sav narod" (2 Sam 3, 32). David je izrekao tužaljku za Abnerom. Narod je još jače plakao za Abnerom. Sam David, iako je bio kralj, uvidio je kako su Joab i Abišaj moćniji od njega. Kad nema čvrste i dogovorne uprave, onda se osvete teško iskorjenjuju u jednom narodu.