Berba vinskih sorti grožđa u vinorodnim krajevima Hercegovine na samom je kraju. Inženjer Mladen Gašpar, stručni savjetnik za vinogradarstvo i vinarstvo Federalnog agromediteranskog zavoda iz Mostara, kaže da je za ovu godinu u odnosu na prošlu karakterističan manji urod i puno bolja kvaliteta vinskog grožđa, piše Večernji list BiH.
Blatina najrizičnija
- Tome su doprinijele vremenske prilike, dugo toplo ljeto. Pri takvim temperaturama uz povremene kiše vinova loza dobro se razvijala i dala je odlične rezultate. Sve samooplodne sorte imale su kvalitetno odličan urod, količinski nešto manji. Primjerice, urod žilavke bio je puno bolji, nije bilo sušice cvijeta, lani su neki vinogradi ubrali vrlo malo žilavke, dok je ove godine odličan urod, s tim da je trebalo nešto ranije brati zbog kiselina. Što se tiče ostalih sorti, uvijek je tu najrizičnija naša blatina, na nekim vinogradima vidio sam lošiju oplodnju. Tu su napravljene pogreške kod podizanja vinograda. Na urod blatine utjecaja imaju i tipično agronomski razlozi. Mnogi teško prihvaćaju da se blatina ne može rezati kao druge sorte, treba primijeniti poseban način rezidbe jer su rodni pupovi raspoređeni na dugom rodnom drvetu, a ne na reznicima. Blatina je posebna sorta pa joj treba i posebna tehnologija. U nekim vinogradima iz navedenih razloga podbacio je urod blatine. Sve ove strane sorte, kao i naše, ove godine rodile su jako dobro grožđe, s tim da vinari ističu manji otok nego lani - ističe Gašpar i na upit o najavama vinara da neće imati kuda s ovogodišnjom berbom zbog pada prodaje vina ističe:
Grožđe se opet uvozi
- Ova je godina specifična. Bilo je najava iz Ministarstva vanjske trgovine da se neće dopustiti uvoz vinskog grožđa, ali se to dogodilo s kašnjenjem od 10-ak dana. Obiteljski podrumi čekali su makedonsko grožđe pa je bilo problema s plasmanom domaćeg. Čim se pojavilo uvozno grožđe za nijansu jeftinije, 10 - 20%, došlo je do poremećaja na tržištu. Uvoz već 20 godina remeti tržište, to nije normalno stanje. Vinogradi se manje sade, to vidimo po proizvodnji sadnog materijala, iz godine u godinu proizvodnja opada. Po mom mišljenju, ako ovako nastavimo, za 20 godina neće biti ni 1000 hektara vinograda u Hercegovini. Veoma su teški problemi pred ovom granom - zaključuje.•
