Istraživanje koje je provela profesorica psihologije Deborah South Richardson bazira se na 30 godina proučavanja uzoraka agresije koji objašnjavaju skrivene mehanizme koji kontroliraju ponašanje pojedinca.
1. Mislimo kako je naša veza dovoljno čvrsta da to izdrži
Velik dio vremena provodimo sa nama nepoznatim ljudima, poznanicima ili potpunim strancima. Ispred njih se trudimo biti što bolje volje i ponašati se što pristojnije. Kada dođemo kući, više nam nije do pretvaranja i ispred najbližih osoba najčešće se ponašamo potpuno hladno jer se ispred njih lakše opuštamo. Lakše nam je ponašati se prirodno ispred ljudi koje volimo, a to uključuje i one ružnije strane našeg karaktera. Vjerujemo kako je naša veza s tom osobom dovoljno jaka da izdrži te nedaće.
2. Pored nepoznatih ljudi nismo toliko sigurni
Pored osoba koje volimo lako je biti siguran u sebe, ali kada se pronađemo u društvu ljudi koje ne poznajemo strah nas je odmah se ponašati onako kako nam dolazi prirodno. Ne prikazujemo odmah puni spektar naših karakteristika i ne ulazimo u dublje razgovore. Isto ne vrijedi za ljude koji su nam najbliži. Kada naši voljeni naprave nešto što nas nervira ili iritira osjećamo se dovoljno kompetentnima da im na to i ukažemo, a tada lako dolazi i do ozbiljnih i dubokih razgovora.
3. Ne toleriramo mane najbližih
Ne postoji šansa da odjednom zamrzimo mane nama bliskih osoba već jednostavno prestajemo blokirati ono što nam je smetalo od samog početka. Što više vremena potrošimo s jednom osobom to nam je teže tolerirati njihove negativne specifičnosti. Ovo se ne događa sa strancima jer s njima ne provodimo dovoljno vremena kako bi razvili netoleranciju za njihove mane.