U punom je jeku berba vinskih sorti grožđa, tradicionalno trganje, u vinorodnim krajevima Hercegovine, piše Večernji list BiH. Trnjak sve češći
- Godine 2011. na isti dan kao i ove, 29. kolovoza, počeli smo trganje žilavke u Kamenim vinogradima u Blizancima, koja zbog insolacije, izloženosti suncu, tu najranije dozrijeva. Odlična je to bila godina bila, a i ova će. Urod će u cjelini biti nešto manji nego lani, ali i tu treba biti oprezan jer pojedini lokaliteti daju više grožđa nego prošle godine. Na plićim, siromašnijim tlima urod je manji, no, na dubokim tlima loza sušu nije osjetila, sve ovisi o mikrolokalitetu - kaže dr. sc. Tihomir Prusina, rukovoditelj vinarske proizvodnje i glavni enolog Vinarije Čitluk, najveće u BiH.
- Žilavka dobro nosi, a i blatina, sadili smo vinograde u kombinaciji blatine i trnjka koji je oplođuje, a kako u vrijeme cvatnje nije bilo kiša, ti nasadi dobro su ponijeli. Trnjak poslovično dobro rađa, ima jako dobre šećere, pa je vrlo zahvalna sorta. Uz naše autohtone sorte imamo i introducirane - chardonnay, merlot i cabernet sauvignon. Sve su francuske, imaju sitnije grozdove, a u našem klimatu Hercegovine nakupe jako puno šećera i daju vina izvrsne kakvoće. Naša Vinarija kao i niz privatnih vinara radi selektivne berbe. Beru se tabla po tabla jer zdravo grožđe na dubokim tlima može još čekati i skupljati šećere i kiseline - kaže. - Što se tiče blatine, ako želimo vina vrhunske kvalitete, treba još sačekati. Karakteristika ove sorte je da se na vrhu grozda pojavljuju “suhrice” ili, kako mi kažemo, “čerez” (bobe koje poprimaju oblik grožđice, nap. a.), tek tada je blatina spremna za vinifikaciju - proizvodnju vrhunskih vina. Ono što je iznenađenje u posljednjih desetak godina u Hercegovini je proizvodnja čistog sortnog vina od trnjka. Smatra kako bi cijena grožđa iz ove berbe trebala biti nešto viša nego prošlih godina. S pojedinih lokaliteta trebala bi ići do 1,7 KM, dok bi realna cijena grožđa autohtonih sorti trebala biti od 1,4 do 1,6 KM. - 2011. se pamti, a ova će, čini mi se, biti još bolja. I zaštita je bila minimalna pa se može reći da je proizvodnja bila ekološka - dodaje Prusina za Večernji list.
Najbolje članke u cijelosti možete pročitati u tiskanom izdanju Večernjeg lista BiH
